Decenijama sebi nisam mogao da objasnim zašto neki uspešni i bogati ljudi nikada neće biti zadovoljni sa onim što imaju, ma koliko imali.
Razlog je subjektivni osećaj nedostatka i ugroženosti.
Mnogi od njih su počeli iz skromnih okruženja, iz malih sobičaka, iz kojih su krenuli da osvoje svet. Neki su u tome i uspeli.
Pokrenuo ih je osećaj nedostatka i siromaštine.
To samo po sebi nije ništa loše. Loše po njih je da se tog osećaja nikada nisu otarasili i ne postoji taj luksus ovog sveta, koji je u stanju da ih od njega oslobodi. To je razlog nezajažljive pohlepe, koju je nemoguće zadovoljiti.
Možda sada žive u najskupljim prostorijama, na najskupljim adresama, ali u suštini nikada nisu napustili svoje prvobitno skromno okruženje.
Isto se dešava i kod ljudi, koji su rođeni u izraženo bogatom okruženju, kada roditelji na njih prenesu akutni osećaj nedostatka i ugroženosti, koji su sami okusili u detinjstvu. Nema tog bogatstva, koje u toj situaciji može da pruži deci osećaj sigurnosti i blagostanja.