Pita učenik učitelja:
“Učitelju, kada se prosvetlim, da li ću se onda izlečiti od depresije?”
Učitelj:
“Naravno, ne. Kada se prosvetliš, bićeš i dalje depresivan, ali ti to više neće smetati.”
Ovaj dijalog nam možda zvuči kao dobar vic, ali u njemu ima i velike mudrosti.
Mi obično želimo da ozdravimo i to je ok.
Ali to nije uvek moguće ili se dešava da oporavak dugo traje i da je ishod neizvestan.
U takvim slučajevima pomaže da se “osvestimo” i sagledamo našu situaciju bez interpretacije i vrednovanja.
Bez interpretacije i vrednovanja, se svaka bolest svodi na neku vrstu činjeničnog stanja. I kada sagledamo samo to činjenično stanje, ono uglavnom i nije tako zastrašujuće. To može da bude povremeni bol, nedostatak energije ili nemogućnost da nešto uradimo ili obavimo.
Uglavnom – ništa strašno. Zastrašujuća je uvek samo naša interpretacija situacije.
Ima ljudi koji imaju naklonost ka melanholiji i blagim oblicima depresije i oni se verovatno nikada neće “izlečiti”.
Ali umesto sebe da zbog toga osuđujemo i krivimo (Zašto uvek samo ja?! Svi drugi su tako srećni! Itd.), možemo to stanje da prihvatimo kao neku vrstu cikličnog uspostavljanja mentalne ravnoteže – što verovatno i jeste.
Možemo da naučimo i u takvim fazama da radimo korisne stvari. Najpogodnije su aktivnosti koje od nas ne zahtevaju ni kreativnost ni naporne intelektualne radnje. Idealne su na primer sve vrste raspremanja, čišćenja, uspostavljanje reda ili razne druge administrativne aktivnosti.
I kada te faze prihvatimo i prestanemo da im se opiremo i možda čak nađemo mogućnosti da ih smisleno koristimo, gle čuda! Kao da te promene raspoloženja postaju same od sebe blaže, brže prolaze i sve ređe nailaze.
Izlečili smo se kada bolest prestane da nam smeta.
A, da li je još uvek imamo ili ne, više nije važno.
Rezervišite probnu koučing sesiju ili informativni razgovor.
Dejan Simić, HR stručnjak, executive search, soft skills treninzi, IFC koučing.
Profesorska kolonija, 11000 Beograd
