Jeste li spremni za neka ozbiljna pitanja? Ne? E pa, baš mi je žao ali ja ću ipak pisati o tome. Danas pričamo o izborima koje pravimo u životu. Izborima koje pravimo svakog božijeg dana, tokom celog našeg života. Da li ste ikada razmišljali o tome? Svi pravimo te male, beznačajne odluke, kako bismo promenili celokupnu sliku našeg života, odnosno našu sudbinu.

Znate ono, “da nisam uradio ovo, ne bih sad bio ovde gde jesam; da nisam napravio ono, ja bih sad bio to I to…”. E sad, zapitajmo se, ako se toliko oslanjamo na sudbinu, čemu se mučiti ovim pitanjima? Nema poente. Na kraju krajeva, po tom sistemu, rezultat bi bio isti, zar ne? A možda I ne bi. Šta vi mislite o tome? Da li ste fatalista ili borac? Ili ste, baš kao ja, pomalo od oba?

Huh, sudbina… zastrašujuća pomisao. Prihvatanje da, šta god da učinite, bez obzira Koliko se trudili da nešto promenite, vasa budućnost je predodređena. E, upravo to je nešto što ja nisam mogao da prihvatim, pa sam se borio, za svoje ciljeve, svoje snove, za svoje parvo izbora. Šta da kažem, borac sam.

Ljudi bi me ponekad pitali (sasvim osnovano): “Zašto imaš potrebu da se boriš za nešto? Ti živiš dobar život. Nemaš velikih problema. Čemu to?” I moram da priznam, nisam imao odgovor. Jednostavno sam osećao da nešto nije kako sam ja želeo da bude.

Znate onaj osećaj kada nešto ne štima, kao da imate sve a opet nešto fali, nešto vas žulja. Jel vam poznato to? E, pa to je bio taj osećaj.

Ako vam je ovaj osećaj poznat, onda je krajnje vreme da promenite nešto, da napravite izbor. Možda bi se vaš život, pre ili kasnije, svakako promenio, zahvaljujući nekoj višoj sili (nazovimo to sudbinom), bez obzira da li uzmete stvar u svoje ruke ili ne, ali život me je naučio da je uvek bolje sam praviti izbore I rezove u životu, nego ih ostaviti sudbini da to rešava umesto vas.

Moja “sudbina” je kao slepi krojač, koje mlati makazama naokolo I veoma oštrim rezovima mi kroji život, zveckajući stalno priborom oko mojih ušiju. Na kraju, odelo ispadne prilično dobro, ali gotovo svaki put sam pomislio da bi bilo mnogo opuštenije I manje stresno da sam ja držao makaze.  I baš u tim momentima mi kroz glavu prođe jedan stari film iz 1998, “Klizna vrata” sa Gvinet Paltrou. Ako ga niste odgledali, pogledajte. Govori o sudbini I nemogućnosti da je prevarimo ili izbegnemo, ali mi smo ti koji biramo put.

E, kada smo to rekli, šta nam preostaje? Preostaje nam da u svom životu povećamo količinu srećnih momenata. Kako? Prilično jednostavno – pravljenjem izbora.

Da, upravo tu naši izbori dobijaju na značaju. Ako se bojite da donesete neku odluku, a osećate da treba, budite sigurni da ćete više patiti ako konstantno odlažete ono što je neminovno. Nemojte predugo stajati na raskrsnicama života. Budite hrabri kada je reč o donošenju izbora I nemojte žaliti. Verujte u sebe, slušajte svoje srce I zapamtite da je konačni cilj uvek isti, ali su putevi do njega različiti. A oni zavise samo od vas.

Dejan Simić HR Konsalting
Executive Search, Treninzi, Koučing
Beograd, Srbija